O nama
Sindikalna organizacija Rafinerije nafte Pančevo je 1991. godine registrovana u Ministarstvu rada, čime potvrđuje respektabilnu tradiciju sindikalnog organizovanja.
Članica je Saveza samostalnih sindikata Srbije i Samostalnog sindikata radnika energetike Srbije.
Kod poslodavca NIS a.d. Novi sad ostvaruje reprezentativnost preko Jedinstvene sindikalne organizacije NIS a.d. Novi Sad.
Danas SO RNP broji oko 1060 članova, i najbrojnija je sindikalna organizacija u reperezentativnom sindikatu JSO NIS a.d..
Funkciju predsednika Sindikata RNP obavlja Božo Dostić
Istorijat sindikalnog organizovanja u Rafineriji nafte Pančevo
Počeci sindikalnog organizovanja u Rafineriji nafte Pančevo datiraju od 1966. godine, odnosno iz vremena izgradnje fabričkih postrojenja. Rafinerijska postrojenja su počela sa radom dve godone kasnije.
U periodu samoupravljanja, kada su radnički saveti zaključivali samoupravne sporazume putem kojih su regulisali radne odnose, sindikalna organizacija je imala važnu ulogu. Delegirala je predstavnike u radničke savete, učestvovala u rešavanju stambenih potreba radnika, zaštite na radu, kao i zaštite invalida rada. Takođe, sindikalna organizacija je bila zadužena za rešavanje pitanja rehabilitacije i rekreacije radnika. U to vreme su preko sindikata osnivani fondovi solidarnosti i kasa uzajamne pomoći, mehanizmi sindikalnog delovanja koji su očuvani sve do danas. Period samoupravljanja nije uvek bio afirmativan za ostvarivanje sindiklanih prava, naročito nakon 1980. godine i perioda ekonomskih stabilizacija.
Sa osnivanjem Javnog preduzeća NIS 1992. godine donet je lex specialis o Naftnoj industriji Srbije, a Sindiklana organizacija RNP udružila se u Sindikat radnika Naftne industrije Srbije. Iste godine je zaključen i prvi kolektivni ugovor za JP NIS.
Godina 1992. je iz više razloga ostala upamćena u sindikalnim krugovima. Pre svega, to je godina uvođenja ekonomskih sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje su ostavile dalekosežne posledice po celu državu. U takvim okolnostima glavni cilj bio je sačuvati radna mesta. U vreme sankcija radnici su upućivani na plaćena odsustva, jer je Rafinerija nafte Pančevo funkcionisala sa minimalnim kapacitetima i prerađivala samo domaću naftu za elementarne potrebe državne privrede. Sindikat je tada bio prinuđen da svoje delovanje usmeri u pravcu obezbeđivanja osnovnih životnih namirnica za radnike i njihove porodice.
Nakon teškog perioda preživljavanja pod ekonomskim sankcijama, 1996. godine su postrojenja Rafinerije ponovo revitalizovana, i naredne tri godine poslovanje kompanije je beležilo trend kontinuiranog rasta.
Međutim, godina 1999. je u istoriji naše zemlje obeležena NATO bombardovanjem, koje je imalo razorne posledice po postrojenja Rafinerije, i prilikom bomardovanja Energane 4. aprila tri radnika su izgubila život. Obnova postrojenja i ponovno startovanje Rafinerije usledilo je naredne, 2000. godine.
Uslovi rada u obnovljenoj Rafineriji i u okolnostima kada se država suočila sa sistemskim promenama krajem 2000. i početkom 2001. godine, obeleženi su nepopularnim merama zamrzavanja plata u JP NIS i JP EPS, na osnovu odluke Vlade Republike Srije, zbog pravičnijeg vrednovanja rada u tim preduzećima u odnosu na ostatak privrede.
Kako je Rafinerija Pančevo beležila uspehe u poslovanju, što je bilo praćeno i uvećanjem prihoda u Budžetu od poreza na naftne derivate sa 2% na 28%, Sindikat Rafinerije nafte Pančevo je došao u poziciju da intenzivira pritiske u pravcu postepenog odmrzavanja zarada.
Vlada Srbije je prihvatila da se posebnim planom dodele sredstva za remontne zarade, kako se ne bi smanjivale zarade svih zaposlenih. U periodu od 2001. godine do privatizacije, Sindikat RNP se izborio za beneficirani radni staž, povoljne stambene kredite za 500 radnika, kao i za pravo na besplatne akcije (Zakon iz 2007. godine).
Kolektivni ugovor koji je Sindikat radnika NIS a.d., nakon trogodišnjih pregovora, oktobra 2005. godine zaključio sa poslodavcem i Vladom Republike Srbije za JP NIS utvrdio je “stečena prava”, i kao takav predstavljao je osnov za sve naredne kolektivne ugovore i Socijalni program. Sa zaključivanjem ovog Kolektivnog ugovora lex specialis o Naftnoj industriji Srbije je stavljen van snage, i formirano je zatvoreno akcionarsko društvo NIS a.d. Novi Sad, sa 100% vlasništvom države.
Ubrzo po formiranju NIS a.d. Novi Sad, započele su pripreme za privatizaciju, u okviru kojih su održani mnogobrojni radni sastanci privatizacionih savetnika angažovanih od strane republičke Vlade sa jedne strane, i od Sindikata radnika NIS-a sa druge strane. Istovremeno, Sindikat je obavljao pripreme za izradu Socijalnog programa.
Do privatizacije je došlo 2009. godine, kada je komapnija Gasprom-Njeft preuzela od države većinski paket akcija NIS a.d. U proces privatizacije se ušlo sa Socijalnim programom, koji je važio do 31.01.2012. godine. Ovaj Socijalni program, kao i Kolektivni ugovor sklopljen 2008. godine, bili su sastavni delovi kupoprodajnog ugovora.
Privatizacija kompanije i posledično uvođenje korporativnog upravljanja doneli su nove okolnosti u kojima se poslovanje bazira na projekciji profita. U izmenjenim okolnostima, promene organizacione strukture su učestale, kao i izmene i dopune Akta o sistematizaciji poslova. Istovremeno, novi uslovi poslovanja su povećali značaj socijalnog dijaloga. Sa novim poslodavcem Sindikat je zaključio Koletivni ugovor 2011. godine, Aneks I Kolektivnog ugovora 2013. godine, Aneks II Kolektivnog ugovora 2013. godine, Kolektivne ugovore 2014. godine (april i decembar) i Kolektivni ugovor 2017. godine.
Sigurnost
Samo sa jakim sindikatom sigurnost naših radnika je izvesna.
Poverenje
Svakodnevnim radom u intreresu svojih članova Sindikat RNP gradi poverenje i stvara duh zajedništva i kolegijalnosti.
Jednakost
Svi radnici uživaju jednaka prava, svaki radnik zavređuje našu pažnju.
Motivacija
Predanim i iskrenim zalaganjem za zaštitu prava radnika podstičemo svakog budućeg člana da postane deo našeg velikog tima.
Briga o svakom članu
Pružanje pomoći svakom članu kod ostavrivanja prava iz radnog odnosa jeste opredeljenje ozbiljnog sindikata.
Zaštita prava
Štiteći prava naših članova, istovremeno štitimo integritet i autoritet naše organizacije.