Mesec: april 2019.

Borba za „tri osmice“, za pravo na rad i dostojanstvene uslove rada, za društvenu solidarnost…nije izgubila na aktuelnosti ni danas. Radnički pokret, odnosno sindikalne organizacije, čine sami radnici – članovi sindikata. Bez sindikalno organizovanih radnika, spremnih da zajedno podignu glas za svoja prava, radnički pokret ne bi nikada ostvario uspehe postignute do danas – od osmočasovnog radnog vremena, do prava na zdravstveno i penzijsko osiguranje, i slično.

Takođe, ni danas se ne mogu očekivati značajni uspesi u brobi za unapređenje prava radnika, bez sindiklanog organizovanja i bez spremnosti da se zajednički podigne glas za naša prava. Samo jedinstveno i zajedno, ujedinjeni u borbi za dostojanstveni rad i život, imamo snagu da menjamo svet.

NEKA SE I VAŠ GLAS ČUJE!

Kao član/ica Sindikata Rafinerije nafte Pančevo, pridružite se zajedničkoj borbi za prava radnika – aktivirajte se i menjajte stvari.

www.sindikatrnp.org.rswww.sindikatrnp.org.rs

1. maja 1886. godine radnici širom Sjedinjenih Američkih Država stupili su u generalni štrajk, sa zahtevom da se radno vreme ograniči na 8 sati dnevno. Prosečno radno vreme u SAD-u u to vreme bilo je preko 60 sati nedeljno, tokom 6 radnih dana. U mnogim fabrikama radnici su radili i više od 12 sati dnevno. Tokom mirnog protesta u Čikagu 4. maja je eksplodirala bomba, za koju nikada nije utvrđeno ko ju je bacio. Policija je odgovorila pucajući na protestante, pri čemu su četiri radnika izgubila život. Sedmorica organizatora protesta osuđena su na smrtne kazne zbog „zavere“, iako nije bilo dokazano da su oni bacili bombu.

Od 1889. godine međunarodni radnički pokret obeležava 1. maj kao Međunarodni praznik rada, i kao simbol stalne borbe za poboljšanje radnih uslova.

Borba za „tri osmice“, odnosno 8 sati rada, 8 sati slobodnog vremena i 8 sati odmora, i danas je aktuelna. Neretko se od radnika traži da više rade, za manju plati i da privatni život prilagođavamo potrebama poslodavca.

Međutim, istina je da ekonomski rast može imati smisla samo ako istovremeno vodi povećanju realnih plata, rastu životnog standarda i unapređenju kvaliteta života radnika. Do profita se može stići i na druge načine koji ne uključuju povećanje radnog vremena, smanjenje cene rada ili nebezbedan rad, o čemu svedoče primeri iz razvijenih zemalja.

Sindikat Rafinerije nafte Pančevo svim svojim saborcima želi srećan Međunarodni praznik rada!

Volim svoju zemlju.
Ali hoću da i ona voli mene. Da ceni ono što jesam i što znam. Ono zašta sam se školovao, pekao zanat, radio i istovremeno studirao. Znam šta sam joj dao.

Zna li ona šta mi oduzima?
Ono najvažnije – vreme. Pušta me da čekam. Da čekam posao, kredit, stan, bolji trenutak za ženidbu, rađanje, školovanje dece…

I u tom čekanju mi prođe mladost, život.

A ja hoću da živim sad i odmah. Hoću da sanjam otvorenih očiju. Hoću svetlu budućnost. Da država širom raširi ruke i prigrli radničku klasu koja gradi ovu zemlju, i nas, koji tek stupamo na tržište rada.

Želim da to tržište istinski funkcioniše. Da se nude poslovi. Da mogu da apliciram na više mesta. Da biram posao, da smelo poslodavcu kažem svoje uslove i koliku platu očekujem.

Neću da radim za agenciju, da se ne zna ko mi je gazda, da ne mogu da se učlanim u sindikat, da ne znam kome da se žalim. Hoću celu platu na račun, neću „na ruke“. Da žena i deca vide na papiru kolika je, da znam tačno koliko odvajam za zdravstveno i socijalno osiguranje. Da znam kolika će mi u starosti biti penzija, da ne strepim da li će biti i kada isplaćena, da li će je neko potrošiti umesto mene.

Hoću da se osamostalim. Neću da plaćam kiriju za tuđi stan. Hoću svoj. Da smelo uđem u tu omraženu instituciju, zvanu banka, od koje svi ovde imamo strah. Gde će me dočekati sa osmehom. Gde će mi reći: „Izvolite, hoćete li kredit po povoljnim uslovima“! Da me vuku za rukav, da se utrkuju koja će mi dati bolje uslove.

Neću da mi moji pomažu. Hoću da svoju penziju troše na sebe, da nekada sebi priušte večeru u restoranu, pojedu sladoled, odu u pozorište… Da ja njima pomognem, kad ustreba.

Hoću da mi država ne dopusti da odem. Da me grčevito drži da ostanem tu gde sam rođen, gde sam odrastao, gde su mi majka i otac, sestra, drugari, gde slavim slavu.

Sve više država nas traži. Znaju oni dobro ko smo, koliko znamo i vredimo. Pa nije ta Nemačka glupa da donese zakon za lakše zapošljavanje naših radnika. Čeka nas oberučke. I one sa srednjom i one sa visokom stručnom spremom.

Sve je to lepo. Tamo preko. Dobiti dobar i odgovoran posao, visoku platu, uzeti kredit, iznajmiti stan i kupiti dobra kola. Bez stresova i redovno ići na letnji i zimski odmor, birati destinaciju koju poželiš. Al’, ne zove se to džabe pečalba, nadničenje u tuđini, putovanje u svet „trbuhom za kruhom“… Gorak je to hleb. Stalna jurnjava za novcem, nema tvog društva, nema kafe sa prijateljima, svi govore tuđim jezikom, a tvoja deca polako zaboravljaju maternji, naše običaje, dedu i babu, mesto gde su rasli..

Neću da nas cene samo u inostranstvu, već da Srbija zna koga je iznedrila. Hoću da ostanem ovde. Da radim i od svog rada normalno živim. Da imam argumente kada ćerki i sinu budem pokazivao put. Da on bude osvetljen, da ne bude onaj „kojim se ređe ide“, već sigurna i utabana staza kojom je s ponosom išao njihov otac.

Želim da naši prijatelji i rodbina, rasuti po celom svetu, ne budu više nostalgični i da nam zavide na druženju i našem, srpskom duhu, koji još ovde postoji. Hoću da su ljubomorni na naše plate i uslove rada. Pa da požele da se vrate u domovinu.

Zato tražim da država poštuje radnika. Da prepozna one vrednosti i prava za koje se više od veka bori sindikat. Koje omogućuju napredak, poboljšanje života i uslova rada svih zaposlenih. Da se slavi radništvo. Da se i sindikat pita. Da nas i Srbija prigrli kao što to čini naša organizacija.

I zato poručujemo svima, posebno mladima:

MI SMO BUDUĆNOST! MI SMO SVET! ČEKAMO I TVOJU RUKU! PRIDRUŽI NAM SE!

Krajem prošle nedelje završen je 4. Kongres Sindikata energetike Jugoistočne Evrope (Regional Energy Trade Unions Network of South-Eastern Europe – RETUNSEE). Uz prisustvo 42 delegata iz 11 zemalja članica, starom rukovodstvu je jednoglasno potvrđen nov četvorogodišnji mandat, a predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije NIS a.d. Novi Sad Goran Takić, imenovan je za predsednika Sindikata energetike Jugoistočne Evrope i u novom mandatu (2019-2023). Sindikat Rafinerije nafte Pančevo čestita predsedniku Takiću potvrđivanje novog predsedničkog mandata, i želi nastavak uspešnog posla u RETUNSEE.

Mrežu regionalnih energetskih sindikata Jugoistočne Evrope čine sindikalne organizacije iz Srbije, Grčke, Kipra, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Belorusije, Hrvatske, Albanije, Crne Gore, Turske i Severne Makedonije. Kongres se održava jednom u četiri godine, dok rukovodstvo zaseda najmanje jednom na kvartalnom nivou, što je dinamika koja omogućava pravovremenu razmenu iskustva i međunarodne prakse na polju borbi za poboljšanje životnih i radnih uslova radnika iz energetskog sektora.

Prilikom pregovaranja Kolektivnog ugovora za NIS a.d. Novi Sad, koji je potpisan 3. marta 2017. godine i koji je i danas na snazi, Sindikat Rafinerije nafte Pančevo uspeo je da sa poslodavcem bude dogovoreno da se visina otpremnine prilikom odlaska u penziju obračunava na osnovu proseka zarade kod našeg poslodavca, što je višestruko veći iznos u odnosu na visinu otpremnine koja se ranije isplaćivala na osnovu republičkog proseka.

Zakon o radu propisuje minimalnu visinu otpremnine kaja se isplaćuje prilikom odlaska u penziju, i određuje je kao dve prosečne bruto zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. U pregovorima vođenim sa poslodavcem Sindikat je uspeo da se dogovori utvrđivanje značajno većih prava i povoljnijih uslova za naše radnike u odnosu na zakonski minimum. Stoga, naš radnik koji ispuni jedan od uslova za odlazak u penziju u vidu otpremnine dobija dve prosečne zarade u NIS a.d. Novi Sad za mesec koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata otpremnine.

Sindikat Rafinerije nafte Pančevo je posebno bio angažovan na definisanju ovakvog rešenja koje je izuzetno povoljno za radnike, jer otpremnine, pored toga što predstavljaju socijalnu sigurnost u periodu između prestanka radnog odnosa i započinjanja isplate penzije, istovremeno su i vid nagrade za dugogodišnji rad i lojalnost zaposlenog. Utvrđivanjem visine otpremnine na ovaj način, koji je za radnike više nego petostruko povoljniji u odnosu na prethodno postojeće rešenje, dopunjeno je i pravo na jubilarnu nagradu za 40 godina, jer se ovaj period najčešće poklapa sa penzionisanjem zaposlenog. Kontinuitet ovako pozitivnog rešenja Sindikat će zagovarati i u procesu pregovaranja novog kolektivnog ugovora, uz iznalaženje mogućnosti da odeljak „druga primanja radnika“ bude dodatno inoviran i unapređen u korist zaposlenih.

U prethodnom periodu Sindikat Rafinerije nafte Pančevo je, između ostalog, imao intenzivne aktivnosti po pitanju očuvanja prava radnika na jubilarne nagrade, čiji je opstanak u jednom momentu bio pod velikim znakom pitanja. Poznato je da u Ruskoj Federaciji ne postoji praksa isplate jubilarnih nagrada zaposlenima, zbog čega naš poslodavac nije planirao da isplaćuje jubilarne nagrade ni u kompaniji koja posluje u Srbiji.

Podsećanja radi, prema Zakonu o radu poslodavac u Republici Srbiji može opštim aktom, odnosno ugovorom o radu da utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć, kao i na druga primanja. Domaći zakonodavac je na ovaj način ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć učinio potencijalnim, ne i nužno obavezujućim, zbog čega je po ovom pitanju uloga sindikata od najvećeg značaja.

Kako poslodavac nije u obavezi da uvrsti ovo pravo u opšte akte, sindikalni napori uloženi u vezi sa jubilarnim nagradama morali su biti snažni, da bi se došlo do određenih rezultata. Isti su definisani Kolektivnim ugovorom koji je na snazi u kompaniji, i na taj način su postali obavezujući za poslodavca.

Prema važećem dogovoru, jubilarne nagrade su definisane na sledeći način: za 10 godina zaposlenom sleduje 80.000 dinara, za 20 godina 140.000 dinara, za 30 godina 200.000 dinara, za 40 godina zaposleni dobija prigodan poklon od poslodavca. Rešenje koje se odnosi na zaposlene kojima jubilarna nagrada sleduje za 40 godina, dopunjeno je novčanom nagradom koju dodeljuje samo Sindikat Rafinerije nafte Pančevo svojim članovima. Uzimajući u obzir sve okolnosti i rešenja koja se primenjuju, ne može se smatrati da pravo na jubilarne nagrade nije sačuvano, ali će Sindikat Rafinerije nafte Pančevo svakako nastojati da u novim pregovorima ovo pravo bude dodatno unapređeno.

Sindikalna organizacija Rafinerije nafte Pančevo uputila je inicijativu poslodavcu za utvrđivanje radnih mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem prema propisima o beneficiranom radnom stažu, za određena radna mesta u Energani, Vatrogasnoj jedinici, kao i za radno mesto Operatera komandne table u Bloku Prerada.

Prema praksi Fonda PIO, beneficirana radna mesta utvrđuju se na zahtev poslodavca i prema metodologiji za izradu stručne dokumentacije. Shodno tome, kako odluku o pokretanju postupka izrade stručne dokumentacije donosi poslodavac, u skladu sa Pravilnikom o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem, Sindikat RNP je ušao u pregovore sa poslodavcem sa ciljem otvaranja ovog važnog postupka za zaposlene. Incijativa za radna mesta u Energani dostavljena je Direktoru Bloka Prerada u dva navrata, 22.10.2018. i 04.12.2018. godine, a inicijativa za radno mesto Operater komandne table upućena je 18.01.2019. godine. Inicijativa za utvrđivanje radnih mesta u Vatrogasnoj jedinici Pančevo upućena je Direktoru Funkcije za HSE NIS a.d. 22.01.2019. godine.

Inicijative za utvrđivanje beneficiranih radnih mesta u Energani, Vatrogasnoj jedinici, kao i za radno mesto Operater komandne table u Bloku Prerada, Sindikat Rafinerije nafte Pančevo je pokrenuo jer smatra da postoje opravdani razlozi da se na ovim radnim mestima staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Poslovi koje zaposleni obavljaju na tim radnim mestima su posebno teški, opasni i štetni po zdravlje i pored toga što su primenjene sve opšte i posebne mere zaštite utvrđene propisima. Primera radi, Vatrogasna jedinica u Rafineriji je kategorizovana kao profesionalna vatrogasna jedinica, a Rafinerija je u Zakonu o zaštiti od požara svrstana u prvu kategoriju ugroženosti od požara, zbog čega Sindikat smatra da je poslodavac dužan da ova radna mesta utvrdi kao radna mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Radna mesta za koje je inicirano utvrđivanje benficiranog statusa su:

• Operater komandne table u Bloku Prerada,

• Energana – Sekor energetike:

o Operater proizvodnje električne energije

o Operater turbogeneratora

o Operater kotlova

o Spoljni operater

• HPV –ENR 2611000 Postrojenje za proizvodnju i distribuciju voda PA

o Inženjer specijalista

o Poslovođa

o Glavni operater

o Operater voda I

o Operater voda II

o Operater za pripremu hemikalija

• Vatrogasna jedinica

o Komandir Vatrogasne jedinice

o Vođa smene

o Vatrogasac

o Vozač vatrogasnog vozila

Sindikat Rafinerije nafte Pančevo organizuje za svoje članove nabavku ogreva na 6 mesečnih rata putem administrativne zabrane.

U cenu robe su uračunati troškovi merenja, prevoz, istovar do kupca, pripadajuće takse i obračunati PDV. Sva drva su isečena i iscepana, upakovana u paletu.

Rok za prijavljivanje je do petka 26.04.2019. godine u prostorijama Sindikata RNP (lokal 4686).

Predstavnici Odbora Sindikata Rafinerije nafte Pančevo aktivno su učestvovali u radu međunarodne konferencije pod nazivom „Jačanje sindikalnog pokreta i međunarodne saradnje“. Konferencja je održana 1. aprila 2019. godine u Novom Sadu, u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. Na konferenciji su razmatrane mogućnosti za osnaživanje sindikalnog pokreta na nivou Evropske unije, i prezentovana su iskustva iz zemalja EU, koja mogu poslužiti kao primeri dobre prakse za sindikalne organizacije u našoj zemlji.

Uz prisustvo predstavnika Evropske konfederacije sindikata EKS, sindikata LO iz Švedske, sindikata LO iz Norveške i sindikata iz Rumunije, učesnici su poslali zajedničku poruku da u svim zemljama radnici imaju sličan položaj, zbog čega je potrebno preduzimati slične mere u cilju zaštite radničkih prava. Nesigurna radna mesta, male plate i stres na poslu jesu problemi sa kojima se suočavaju sindikati u svim zemljama, kako u jakim ekonomijama, tako i u zemljama u razvoju.

Zajednički cilj koji dele sve sindikalne organizacije jeste uvećanje ukupne sindikalne moći prema spolja (poslodavcima i državi) i prema unutra (uvećanje sindikalnog članstva). Sa tim u vezi, predsednik LO Sindikata Zapadna Švedska i član Ombudsmana Bengt Forsling je istakao sledeće: „Snaga sindikata zavisi od broja članova i, isto kao što postoje internacionalne kompanije koje imaju svoje podružnice u mnogim zemljama u svetu, i sindikati treba da na taj način uspostave saradnju – na međunarodnom i interregionalnom nivou, i to će, sigurno je, pozitivno uticati na položaj i zaštitu prava radnika“.

Izvor: RTV

U Rafineriji nafte Pančevo je 4. aprila održan komemorativni skup povodom 20 godina od stradanja trojice kolega u NATO bombardovanju. Skup je održan kod Spomenika poginulim radnicima uz polaganje venaca i uz prisustvo članova porodica nastradalih, direktora Rafinerije Pančevo, predstavnika Vojske Srbije, gradske uprave, Sindikata i zaposlenih.

Direktor Rafinerije Vladimir Gagić je istakao da je fabrika u bombardovanju pretrpela veliku štetu, ali da su najveći i jedini nenadoknadivi gubici zauvek ugašeni ljudski životi.

Predsednik Sindikata Rafinerije nafte Pančevo Božo Dostić se prisetio 04. aprila 1999. godine rečima: „Tog dana smo doživeli najteži gubitak i zauvek lišeni zajedničkog rada i druženja sa našim kolegama, Duškom, Mirkom i Dejanom. Kolege i Sindikat RNP saosećaju sa porodicama stradalih, i čuvamo od zaborava njihovu hrabrost, profesionalne i ljudske kvalitete zbog kojih smo zauvek ponosni što su bili deo našeg kolektiva”.

Komemorativnom skupu je prisustvovao i veliki broj kolega, koji su, kao i svake godine, odali poštu Dušku, Mirku i Dejanu.

Pre tačno dvadeset godina snage NATO-a sprovele su vojnu akciju pod nazivom „Milosrdni anđeo“, i tokom 78 dana bombardovale Saveznu Republiku Jugoslaviju. U okviru ove unilateralne „humanitarne intervencije“, koja predstavlja presedan u savremenoj međunarodnoj politici, NATO snage su bombardovale kako vojne ciljeve, tako i objekte namenjene civilima – bolnice, fabrike, mostove, pruge, skladišta energenata, medijske kuće, koji uživaju najviši stepen zaštite u međunarodnom pravu. Jedan od ciljeva bila je i Rafinerija nafte Pančevo, koja je morala održavati proces rada i u ratnim uslovima, jer je preživljavanje države i stanovništva zavisilo od naših energenata.

Ove godine, 04. aprila, obeležava se dvadeset godina od najtužnijeg događaja u istoriji Rafinerije nafte Pančevo.  Na ovaj dan 1999. godine, u ranim jutarnjim satima NATO projektili su pogodili našu Energanu, a na svojim radnim mestima, dok su savesno obavljali radne obaveze, život su izgubili  tada 28-godišnji Dejan Bojković, 29-godišnji Mirko Dmitrović i 50-godišnji Duško Bogosavljev, i još trojica kolega su od posledica ovog napada zadobili trajni invaliditet. Ovaj napad je bio drugi od ukupno sedam bombardovanja naše fabrike tokom trajanja vojne intervencije NATO-a, čime se pobijaju kasnije data objašnjanja o „kolateralnoj šteti i kolateralnim žrtvama“. Dejan, Mirko i Duško nisu „kolateralna šteta“, oni nisu postali slučajno deo našeg kolektiva, već su svojim profesionalnim, moralnim i ljudskim vrednostima zauvek zavredeli mesto u našim sećanjima.

Kao i svake godine na ovaj dan, Sindikat Rafinerije nafte Pančevo zajedno sa radnicima i menadžmentom oživljava sećanja na stradale kolege i njih, kao i ovu strašnu tragediju, čuva od zaborava. Dejana, Mirka i Duška i njihove porodice Rafinerija nafte Pančevo i naš sindikat nikada nisu i neće zaboraviti.

U ime sećanja na stradale kolege pozivamo naše članove da se u četvrtak, 4. aprila 2019. godine, u 10.00 časova, okupimo kod Spomenika poginulim radnicima na glavnom ulazu RNP i odamo počast polaganjem venaca.