Prvog maja, na međunarodni praznik rada i radnika, demokratski svet se seća dostignuća radničkog pokreta i žrtava koje su radnički pokret i njegovi pripadnici podneli u borbi za veća radna prava.
Zato je ovaj dan simbol borbe za jednakost i prava radnika ali i simbol solidarnosti, pravde i jednakosti kojima svi težimo. Prvi maj je i stalni podsetnik da su pravedna zarada, sigurni radni uslovi, zdrava radna i životna sredina i poštovanje prava radnika još uvek snovi za mnoge radnike. Iako suočeni sa brojnim izazovima, dok tehnologija napreduje i društvo se menja, stojimo uz svakog radnika, i poručujemo: samo zajedno, dosledno i solidarno možemo zaštititi prava i interese zaposlenih.
Neka Prvi maj bude podsetnik da borbe koje su počele pre više od veka još uvek traju.
Jer, radnička prava se ne poklanjaju, već moraju da se izbore!
Sindikalni skup počinje u 12 časova na Trgu Nikole Pašića, zajedničko okupljanje sa studentima od 14 časova ispred zgrade Vlade.
Na sastanku Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ i Konfederacije slobodnih sindikata sa studentima, održanom 29. aprila 2025. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, doneto je zajedničko saopštenje svih učesnika o nastavku saradnje sindikata i studenata u narednom periodu.
Nesporazumi do kojih je došlo u prethodnim danima su rešeni i svi učesnici su izrazili spremnost da zajedničkom akcijom pošalju poruku da radno zakonodavstvo mora da se menja i da zakoni koji se usvajaju moraju da budu na strani radnika i građana Srbije.
Sa tim ciljem je dogovoren zajednički prvomajski skup studenata i sindikata, koji će početi u 14 časova, ispred zgrade Vlade u Beogradu.
Pre toga, članovi sindikata (SSSS) se okupljaju u 12 časova na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, odakle će biti organizovana šetnja do zgrade Vlade Republike Srbije, gde će se predati zahtevi Saveza samostalnih sindikata Srbije i nastavljen program zajedno sa ostalim sindikatima, građanima, studentima i penzionerima.
Odabrani govornici iz redova studenata i sindikata će se obratiti prisutnima od 14.30 časova, a po završetku govora, simboličnom šenaestominutnom tišinom će biti odata pošta stradalima ispod novosadske nadstrešnice.
Sindikati i studenti pozivaju sve građane da im se pridruže na prvomajskom skupu i time podrže radničke i studentske zahteve.
Prošlo je 26 godina od 4. aprila 1999. godine, kada su prilikom bombardovanja pančevačke Rafinerije smrtno stradali Mirko Dmitrović, Duško Bogosavljev i Dejan Bojković, kolege iz postrojenja “Energana”. Tom prilikom još četvorica kolega su zadobili teške povrede.
Od tada, svakog 4. aprila ujutru se odaje pošta nastradalima kod spomen-ploče u krugu fabrike.
Ovogodišnjem pomenu prisustvovali su predstavnici rukovodstva Bloka “Prerada” na čelu sa direktorom Vladimirom Gagićem, predstavnici Sindikata RNP predvođeni predsednikom Božom Dostićem, predstavnici grada Pančeva sa gradonačelnikom Aleksandrom Stevanovićem, kao i kolege i članovi porodica tragično nastradalih rafineraca.
– Danas obeležavamo 26 godina od prvog bombardovanja Rafinerije, 4. aprila 1999. godine, kada su trojica naših radnika i kolega tragično izgubila živote. Čitava smena koja je radila tog jutra je mnogo stradala, imali smo dosta ranjenih kolega i o tom danu ni danas nikome od nas nije lako da govori. Nakon tog jutra, naša fabrika bombardovana je još šest puta, poslednji put na dan potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Posle bombardovanja, cela Rafinerija je bila uništena, nakon čega se odmah pristupilo obnovi. Godine posle toga proveli smo u modernizaciji Rafinerije, i sad imamo jednu modernu fabriku sa zaokruženim ciklusom proizvodnih postrojenja. Nadoknadili smo tu štetu, ali nažalost gubitak koji smo pretrpeli izgubivši trojicu kolega je nenadoknadiv i za nas i za njihove porodice – rekao je Vladimir Gagić.
Za zaposlene u Rafineriji pogibija Mirka Dmitrovića, Duška Bogosavljeva i Dejana Bojkovića predstavlja ličnu tragediju i najteži događaj u čitavoj istoriji preduzeća, kaže Božo Dostić, predsednik Sindikata Rafinerije nafte Pančevo.
– Taj zločinački čin ne možemo da zaboravimo i ne možemo da oprostimo. Svaki 4. april ponovo budi to sećanje, veliku tugu i pitanje: „Zašto?”. Na to pitanje odgovora nema. Tog jutra su nastradali dobri, nevini, pošteni ljudi koji ni za šta nisu bili krivi i nisu zaslužili takvu sudbinu. Njihove porodice ostale su zauvek zavijene u crno. Ovaj dan nam je svima jako emotivan i bol koji osećamo zbog tog gubitka i velike nepravde ne može da izbledi – istakao je Božo Dostić.
Prema podacima kojima danas raspolažu nadležna ministarstva, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije, oko 2.500 civila (među njima 89 dece), ranjeno je oko 6.000 civila među kojima je bilo 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, dok se 25 osoba vodi kao nestalo.
Tokom trajanja agresije, uništena je gotovo trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su rafinerije među kojima je i Rafinerija u Pančevu koja je čak sedam puta bila pod naletom bombi. Za onesposbljavanje elektroenergetskog sistema NATO snage su koristile grafitne bombe.
