Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS Nezavisnost su sproveli anketu među zaposlenima o realnim pokazateljima mesečnih prihoda i troškova njihovih domaćinstava.

Ispitivanje je sprovedeno u periodu od 7. do 19. avgusta 2025. godine na uzorku od 2219 anketiranih, koji su odgovarali na 11 pitanja.

Preliminarni rezultati ankete su prezentovani na okruglom stolu održanom u Savezu samostalnih sindikata Srbije 25. avgusta ove godine, i ukazuju na nezavidan položaj većine zaposlenih.

Govoreći u uobičajenim statističkim kategorijama – minimalna zarada, minimalna potrošačka korpa, prosečna zarada i prosečna potrošačka korpa i upoređujući vrednosti iz 2011. godine sa vrednostima iz 2025. godine, kako se najčešće radi, može se stvoriti slika da danas radnici u Srbiji zarađuju plate koje im obezbeđuju kvalitetan život.

Međutim, statistika je jedno, a stvarni život nešto sasvim drugo. Pre svega, iz razloga što prosečna zarada, iako statistički tačna, zapravo zavarava i menja realnu sliku jer mali broj velikih plata značajno povećava prosek.

– Samo 5% zaposlenih sa 3 do 4 puta većom platom mogu napumpati prosek i za 10 – 15%, istaknuto je na okruglom stolu.

Preliminarni rezultati sindikalne ankete su pokazali da je za maj 2025. godine, prosečnu zaradu kao i zaradu veću od prosečne primilo 652.000 zaposlenih, što čini svega 28% od ukupnog broja zaposlenih. Platu od 60.000 dinara i manje primilo je 21% zaposlenih, dok je najveći broj zaposlenih raspolagao sa zaradom između 60.000 dinara i prosečne zarade (107.705 dinara), njih 51%.

Dakle, prosečnu potrošačku korpu, koja je za maj 2025. godine iznosila 107.396,23 dinara, moglo je sigurno da pokrije samo 28% zaposlenih, i to pod uslovom da njihovo domaćinstvo ima najviše tri člana.

Lepo zvuči vest da prosečna zarada konačno pokriva prosečnu potrošačku korpu, ali činjenica da istu tu korpu izvesno može da “napuni” svaki treći zaposleni predstavlja alarm za hitno reagovanje.

Prvi rezultati ankete su takođe pokazali da 52,5% ispitanika smatra da je za dostojanstven život potrebno preko 120.000 dinara, što znači da većina zaposlenih oseća da ni čuvena statistička kategorija – “prosečna zarada”, nije dovoljna da se pristojno živi.

Kako se većina (79,5%) domaćinstava/pojedinaca oslanja samo na jedan izvor prihoda i kako je to najčešće zarada, jasno je da je za poboljšanje kvaliteta života radnika potrebno reagovati upravo na polju cene rada i zarade.

Vodeći se preliminarnim rezultatima ankete koju su sproveli SSSS i UGS Nezavisnost i upozoravjućim pokazateljima kvaliteta života većine radnika u Srbiji, Sindikat Rafinerije nafte Pančevo će u narednom periodu sprovesti slično anketiranje svojih članova.

Ideja je da se dođe do realnih pokazatelja o tome kako zaposleni zaista žive sa zaradom koju primaju i šta sebi i svojoj pordici mogu da priušte, šta uskraćuju i na čemu štede. Rezultati interne ankete Sindikata RNP će biti osnov za buduće sindikalne aktivnosti.