Mesec: april 2024.

Prvi maj nije samo dan za odmor, već i prilika za podizanje svesti i aktivizam. Ove godine je tačno 135 godina od kako se 1. maj širom sveta obeležava kao Međunarodni praznik rada, u znak sećanja na žrtve u Čikagu.

Iako su se uslovi rada značajno poboljšali od 1886. godine, kada su radnici na ulicama Čikaga stradali boreći se za osmočasovno radno vreme, borba za prava radnika je ostala stalno aktuelna. Ovaj praznik je podsetnik da su pravedna zarada, sigurni radni uslovi i dostojanstven život još uvek dalekosežni ciljevi za mnoge radnike. Ovaj dan je i prilika za preispitivanje o napretku u radničkim pravima, ali i za prepoznavanje izazova sa kojima se radnici danas suočavaju.

Savez samostalnih sindikata Srbije se i ovog Prvog maja obratio jedinstvenim Proglasom – “Pod istom zastavom gledamo u budućnost”. Akcenat je posebno stavljen na činjenicu da je Srbija područje sa jeftinom random snagom, a sve veći priliv stranaca sa još siromašnijih strana sveta, sa još manjim radnim pravima i još nižim zaradama, čini svet rada dodatno uniženim. “Nametnuta konkurencija među radnicima obara ionako niske zarade, fleksibilizacijom rada šalje se poruka da su svi lako zamenljivi, što dovodi do još većih podela, diskriminacija i eksploatacije u raznim oblicima”, navodi se u Proglasu.

Svako vreme nosi svoje breme, a na sindikatima je da nađu način da se i sa ovim svaremenim izazovima u svetu rada svi zajedno što uspešnije izborimo i da istrajemo na putu zaštite i unapređenja prava radnika.

Sindikat Rafinerije nafte Pančevo želi srećan Prvi maj svim radnicima i poziva na jedinstvo i solidarnost u daljoj borbi za život dostojan čoveka.

Ove godine se navršava 25 godina od NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, a 4. aprila četvrt veka od bombardovanja Rafinerije nafte Pančevo.

Pomen poginulim radnicima pogona Energana – Mirku Dmitroviću, Dušku Bogosavljevu i Dejanu Bojkoviću, biće održan 4. aprila 2024. godine, sa početkom u 9.30 časova, uz polaganje venaca na spomen-ploči kod glavnog ulaza RNP. Vence će položiti porodice nastradalih radnika, Direktor Bloka Prerada, predstavnici Sindikata RNP, pripadnici Vojske Srbije i članovi gradske uprave.

NATO bombardovanje SRJ započeto je 24. marta 1999. godine, nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje na Kosovu i Metohiji. Naredbu za početak vazdušnih napada izdao je Havijer Solana, tada generalni sekretar NATO, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan. Agresija je obustavljena 9. juna 1999. godine, potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuman kod Kumanova.

Prema podacima kojima raspolažu nadležna ministarstva, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije, oko 2.500 civila i među njima 89 dece, ranjeno je oko 6.000 civila među kojima je bilo 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, dok se 25 osoba vodi kao nestalo.

Tokom trajanja agresije, NATO snage su izvršile 2.300 udara i bacile 22.000 tona projektila među njima i 37.000 zabranjenih kasetnih bombi, kao i onih punjenih obogaćenim uranijumom.

Veliki gubici naneti su kompletnoj infrastrukturi, privrednim objektima, školama, zdravstvenim ustanovama, spomenicima kulture, crkvama i manastirima.

Trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje je uništena, bombardovane su rafinerije među kojima je i Rafinerija u Pančevu koja je čak sedam puta bila pod naletom bombi. Za onesposbljavanje elektroenergetskog sistema NATO snage su koristile grafitne bombe.

Danas, 25 godina nakon bombardovanja, Rafinerija se izborila sa svim nedaćama iz tog vremena, osim sa bolom zbog ugašenih života nevino stradalih kolega. To sećanje ne može da izbledi, niti se ovakav zločin može oprostiti i zaboraviti.