Category: SindikatAktuelno

Početkom nedelje Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, uz podršku organizacije američkih radnika “Solidariti” održali su u Pančevu važna skup čija je tema bila pozicija zaposlenih u epidemiji Kovid 19.

Da je tema vruća i pogođena svedočilo je i prisustvo tridesetak sindikalnih aktivista iz zdravstvenog, vaspitno obrazovnog, komunalnog, privrednog i sektora kuluture.

Zbog značaja trenutka i otvorenosti kojom se razgovaralo izjave najznačajnijih učesnika prenosimo integralno.

Profesor medicine rada na Medicinskom fakultetu i prorektor Univerziteta u Beograd, Petar Bulat: Poruka je da svi zaposleni moraju da slede uputstva koja dobiju. Svako individualno tumačenje uputstava vodi haosu. Čak ako i neka uputstva pojedinačno nisu najbolja, bolje je njih slediti nego ne pridržavati se ničega. Imate komentare sada da jedna druga treća mera ne valjaju i onda čovek neće ništa da radi – to nije dobro.

• Mislim da smo, naročito u početku napravili, niz dosta dobrih koraka i bili uspešni kao društvo u borbi sa Kovidom. Onda je došao trenutak opuštanja, pa smo imali dosta problema. Evo sada smo u 3. Talasu, zemlje u okruženju su u sličnim problemima kao i mi, tako da jednostavno mislim da je bilo neizbežno. Mislim da smo uz malo više pridržavanja mera mogli da budemo uspešniji.
• Mislim da mi kao društvo trebamo da prihvatimo da moramo da nosimo maske u svakoj prilici osim kada smo sa ukućanima. Da odatle krenemo. Sve dalje mere, i državne, i kod poslodavaca su veoma važne, ali treba da radmo sinhrono. Imam utisak da su neki mnogo uradili, a da imamo dosta veliki broj ljudi koji se ne pridržavaju mere, ni državnih, niti onih koje su uveli poslodavci.
• Problem postoji na svim nivoima. Moramo da svojim primerom damo primer okolini. Na rukovodiocima je, kako u preduzećima tako i u državi, da svojim primerom daju ideju kako treba da izgleda društveno odgovorno ponašanje u ovakvim uslovima.
• U Srbiji medicina rada u ovom periodu nije bila dovoljno uključena u aktivnosti Kriznog štaba i u programiranju mera kod poslodavaca. Retki su poslodavci koji su uključili medicine rada u prevenciju nastanka kovida. Oni napredniji su, odnosno strani poslodavci su, uglavnom koristili preporuke svojih centrala a ovi drugi su se ponašali po zdravoj logici. A mesto medicine rada bi trebalo da  bude vrlo važno, jer nema nikog pozvanijeg da poslodavcima pomogne u sprečavanju zaraze u preduzeću.
• Kovid će jako promeniti naš odnos prema radu. Sve veći broj zaposlenih radi od kuće, a sve više poslodavaca shvata da mu zaposleni nisu potrebni na radnom mestu.  U narednom periodu mnogo više zaposlenih radiće od kuće –  a to je tek nepoznata teritorija. Šta se dešava ako se zaposleni saplete u kući,  da li je to povreda na radu ili nije – nemamo rešenje. Kako da zaštitimo zaposlene kod kuće da imaju adekvatne uslove za rad?  Kod poslodavaca vodi se računa o mnogim faktorima na radom mestu – kod kuće zaposleni je van svake kontrole.

Potpredsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković: Mislimo da se malo ulaže u zdravstvo. Neki pokazatelji su da iz godine u godinu, decenije u deceniu, smanjujemo stope doprinosa za zdravstveno osiguranje sve pod krišom smanjenja opterećenja poslodavaca za troškove rada. Smatramo da to nije pravi argument, i da na zdravlju i bezbednosti ne može da se štedi.

• Ambijent i trenutak u kome se nalazimo u fokus i prioritet stavlja zdravlje. To je nešto što svaka odgovorna institucija i svaki odgovoran pojedinac mora da stavi kao prioritet. SSSS je inače prioritetna aktivnost vezano za bezbenost i zdravlje na radu. Mislimo da se u ovom društvu i državi nedovoljno tome poklanja pažnja, i ako ima neke sreće u nesreći imajući u vidu pandemiju kovida 19, i sada neke nove talase sa sve većim brojem zaraženih – mislim da je trenutak da se cello društvo zapita kako dalje. Kako se odnositi prema zaposlenima u Srbiji, kakav treba da bude odnos poslodavaca prema njihovom zdravlju, pa i ukupne države.

• Ovo je trenutak gde eksperti iz zdravstva poput profesora Bulata, i mi sindikalni aktivisti, želimo naše članove da edukujemo šta raditi i kako se ponašati da bi, koliko toliko, sačuvali zdravlje onih koje predstavljamo. Mislimo da je ovo početak širenja svesti među našim članovima, ali i među zaposlenima, na pravcu aktivnosti gde zaista ne možemo da imamo nikakve dileme, i da uopšte ne popuštamo pred drugim institucijama. Pre svega prema poslodavačkim koje će uvek reći da nema dovoljno novaca za bezbednost i zdravlje.

• Mislimo da novca ima, da ga treba samo drugačije rasporediti. Jer je osnov svega zdrav i produktivan zaposleni koji onda može i da ostvari interes poslodavaca i a to je da on ostvari profit, ima dobar proizvod ili dobru uslugu.

• Pre svega  želim da se zahvalim kolegama iz organizacije Solidariti iz SAD koji već nekoliko godina pružaju i finansijsku i iskustvenu podršku da što veći broj naših članova prođe ove radionice. Tu se naši članovi informišu ali i edukuju šta su to najnoviji normativi, i šta su najnovije analize u svetu bezbednosti i zdravlja pokazale.

• Sindikalnim aktivistima odavde su preporuke da budu, pre svega, sigurni u sebe i da se edukuju. Da insistiraju da se formiraju odbori za bezbenost i zdravlje u svim preduzećima i svim ustanovama. Jer se bezbednost i zdravlje, bez obzira što zakoni govore da je odgovnornost na poslodavcu, ne mogu primeniti ako svi u njemu ne učestvujemo.  Mislim da kovid 19 upravo govori da ne može samo jedna institucija, nego moramo svi da prihvatimo i da sprovodimo mere, ali sa druge strane moraju da se radnicima obezbede normalni uslovi  i sva sredstva koja će sprečiti zaražavanje na radnom mestu .

Ujedinjeni granski sindikati NEZAVISNOST – Violeta Gojković: Život ne sme da stane, ako stane život sutra neće biti ni hleba, ni prevoza, ni lekara, ni obrazovanja… Moramo da nađemo,  i svi ponesemo svoj deo odgovornosti, da se uklopimo, i da sve ovo prevaziđemo…  Mislim da se ovo neće prevazići dok se ne nađe vakcina.

• Kovid još jednom pokazao koliko treba preventivno delovati oko zdravlja na radu, i još jednom pokazao koliko treba poštovati sve mere koje su doneli stručnjaci, krizni stab i Vlada, svesni toga da bez ljudskih resursa nema ni ostalog. Svaki zaposleni deo je nacije, problem je ogroman, svetski i globalni. U očuvanju zdravlja zaposlenih na radnom mestu, i van njega neke mere su i globalne.
• Poslednjih meseci tokom kovid krize zaista se na terenu vidi trud da se primenjuju sve mere o zaštiti, bezbednosti i zdravlju na radu. U početku , u martu kad nas je sve strefilo, trebalo je vremena da se organzuju, kao i svugde. Ono što je najviše nedostajalo tada – bila je zaštitna oprema.  Sada je i kod nas uvedena neka proizvodnja zaštitne opreme, ona se i nabavlja pa se i sve više primnjuje. Malo je teže tamo gde je proizvodnja takva da se ne može držati odstojanje od dva metra, ali se tu preduzimaju druge preventivne mere.  Nadam se da će u narednom periodu to sve biti bolje i bolje. Mislim da smo sve više u tome uigraniji.
• Vrlo je značajno da se o posledicama Kovida u Srbiji blagovremeno i tačno informiše. Značajno je što je Ministarstvo rada otvorilo viber stranicu gde je sve preporuke prosleđivalo svima da bi se odmah reagovalo. Značajno je da su i sredstva informaisanja hitno reagovala.
• Ipak nisu sve opštine u istoj situaciji, nisu sve iste strukture ni finansijske situacije, na jugu  Srbije se povećavao broj dok  je na seveu Srbije bilo mirno, sada se opet to menja. Izuzetno je bitno da se mera pridržava svaki građanin, a poslebno svaki zaposleni. Jer ako ste zaraženi niste opasni samo po sebe, nego i po druge.
• Radnicima možemo da preporučimo da je važno da se informišu, pre svega međusobno, među zaposlenima.  Nisu na istim lokacijama, radi se po smenama, zbog situacije koja se svakodnveno menja bilo je preraspodela radnog vremena, i rada od kuće. U takvim uslovima jako bitno je da su radnici informisani, i da se im se blagovremeno obezbedi zaštitna oprema. Na primer, ne moraju da se nose viziri, ima jeftinih zaštitnih plastičnih naočara.

Predsednik Sindikata NIS Rafinerije nafte Pančevo Božo Dostić: Ako zaposleni prikrivaju svoju bolest, a ne znamo još uvek kako se ta bolest širi, može da uđe u smenu u procesu proizvodnje. To je opasnost da cela smena bude zaražena. i tada staje cela fabrika.

• Moramo svi da shvatimo da je pandemija donela novo stanje. Tek ćemo da vidimo rezultate po ekonomiju, koji će biti jako negativni. Ali moramo da se suočimo sa ovim što nam se desilo.
• Što se NIS-a tiče, a ja bih se prebacio na Rafineriju nafte u Pančevu, gde se izvode dve najznačajnije investicije u Srbiji, postrojenje Duboke prerade je upravo startovano a Te-to treba da bude startovan do kraja godine. Mi tu imamo više problema, ne samo problem da zaštitimo zaposlene koji rade na procesnim postrojenjima Rafinerije, nego nam ulazi veliki broj trećih lica koji izvode radove. A proizvodnja ne sme da stane.  Jako su veliki problemi.
• Moram da kažem da je Vlada Srbije u prvom talasu svojim mereama dobro reagovala. Da su poslodavci, pogotovu NIS kao jedan od socijalno odgovornih poslodavaca , isto tako reagovao na vreme. Čak su kod nas neke mere i drastičnije nego država što je propisala. i uspeli smo da održimo proizvodnju.
• Kada pogledamo rad od kuće, nije više vanredno stanje nego vanredna situacija, i poslodavci ne moraju da se pridržavaju preporuka Vlade Srbije – tako da sada retko koji poslodavac kovid bolovanje plaća 100 posto. Verovatno sada kada bude došlo do toga u 3. Talasu – neće placate nijedan poslodavac.  Tako da radnici prikrivaju svoju bolest. Dolaze bolesni na posao. Zato bi trebalo da se što se toga tiče te Vladine mere opet nekako sprovedu.
• Preporuke su da se pridržavamo propisanih mera jer izgleda da su dale rezultata. Ali moraju i poslodavci da se prilagode tome, da ne gledaju samo profit nego i radnike.
• Rad od kuće stvara i neke probleme. Jer nemaju svi iste uslove za rad kući, poslodavac ne omogućava svima da tako rade, nema potpunu kontrolu tih uslova rada. Tu se ne zna ni koje je radno vreme, a sindikalno organizovanje je maltene nemoguće kada radnici nisu prisutni u fabrici.

Predsednik Savez samostalnih sindikata Grada Pančeva i opština Kovin, Kovačica i Opovo – Željko Jelkić: Preporuka za poslodavce, je da još više pojačaju intenzitet zaštitnih mera, i omoguće zaposlenima još više i što kvalitetnije zaštitne opreme.

• Ovi skupovi su značajni pre svega da bi se unapredila bezbednost i zdravlje na radu, naročito od Kovid 19 pandemije. Ljudi moraju da shvate da nam je zaštita neophodna i to u većem obimu nego do sada. Ovo je nešto novo, vrlo zarazno, može da utiče na zdravlje ljudi i produktivnost. Da znaju da se vrlo brzo širi u kolektivima u zavisnosti od njihove  distance na radnim mestima.
• Zadovoljni smo odzivom na skup predstavnika sindikata, predstavnika odbora za bezbednost i zdravlje na radu, a naročito zbog prisustva lica zaduženih za ovu oblast iz preduzeća u različitim sektorima. To znači da smo pogodili temu skupa, i da ćemo uticati na bolju komunikaciju između predstavnika poslodavaca i lica zaduženih za bezbednost i zdravlje na radu, kao i predstavnika sindikata.
• Od početne nepoznanice i zbunjenosti, jer je stvar bila potpuno nova, mislim da smo se dosta brzo prilagodili novonastaloj situaciji. Počele su da se nove zaštitne maske, rukavice, često se peru ruke, koriste suvi gelovi – to je vrlo pozitivno, smatramo da je imalo efekta. Da se smanji širenje virusa u kolektivima.
• Ono što je bilo zabrinjavajuće je što je u jednom momentu došlo do blagog opuštanja, kako među populacijom, tako i među zaposlenima. Sa primenom movh mera, i povećanjem intenziteta virusa, ozbiljnost se popravila i ljudi u kolektivima opet sa ozbiljnošću koriste zaštitna sredstava i primenjuju mere. To je dobro jer neće biti negativnih uticaja na produktivnost.
• Naša poruka je da  zaposleni i stanovnici, sami sebe pre svega zaštite, i vode računa o svom zdravlju. Isto tako da povedu računa i o svojim komšijama, koleginicama i kolegama, kako bi se sprečilo dalje širenje ove zaraze, i kako bi smo mogli koliko toliko normalno da nastavimo da živimo i funkcionišemo.

Na skupu je govorio i Stiven Meklaud, poverenik Solidaritija za Srbiju. On je izneo procene svetskih organizacija o štetama društvenim promenama koje je donela pandemija i šteti koju prouzrokuje radnicima širom planete.

Naglasio je značaj preporuka i najvećih američkih organizacija radnika, kao i Međunarodne organizacije rada.

Zaključio je da se istorijski gledano svet menja tokom ili posle ovakvih krizi, a svi bi trebalo da uložimo napore da ta promena bude na bolje.

Pančevo, Ned, 08/11/2020 – Vladimir Đoković

Preuzeto sa https://013info.rs/

Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić” uručio je zahvalnicu Sindikatu Rafinerije nafte Pančevo za doprinos razvoju Instituta. Na ovaj način je ukazana zahvalnost na dugogodišnjoj saradnji Sindikata RNP i Instituta, posebno u segmentu humanitarnog rada.

Institut “Dr Vukan Čupić” je osnovan 1950. godine, a od 1995. godine je postao nacionalna referentna ustanova za zdravstvenu zaštitu žena generativnog doba, predškolske i školske dece. Kako je reč o najvećoj dečjoj bolnici u ovom delu Evrope, i kako se u njemu leči najveći broj dece iz Srbije i regiona, svaka pomoć Institutu je dobrodošla, jer ona istovremeno znači i pomoć deci u njihovim najvažnijim bitkama.

Sindikat RNP duži niz godina podržava rad Instituta u skladu sa svojim mogućnostima, a sa takvom praksom će nastaviti i ubuduće, sa ciljem da se olakša rad ljudima koji se svakodnevno posvećeno i odgovorno brinu o zdravlju najmlađih.

Crveni krst Pančevo i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine pozivaju Vas na vanrednu akciju dobrovoljnog davanja krvi zbog izrazitih potreba.

Potrebna nam je pomoć svih vas!

Stavite masku, navucite rukavice i pružite ruku za život. Nekome je krv jedini lek. Ne postoji alternativa, ni zamena.

Čekamo Vas u četvrtak od 9 do 13 časova u Crvenom krstu Pančevo u Žarka Zrenjanina 15.

Ako Vi niste u mogućnosti da date krv, prosledite ovaj poziv svojim prijateljima i pomozite nam da obezbedimo dovoljno krvi za one kojima je neophodna.

Čuvajte svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko sebe.

Crveni krst Pančevo

Epidemija korona virusa, sa kojom se suočavamo od marta ove godine, značajno utiče na živote građana, kako privatno, tako i poslovno. Nove javnozdravstvene okolnosti promenile su uslove rada i zahtevaju svakodnevno suočavanje sa novim pitanjima i pokušajima da se na najadekvatniji način na njiih odgovori, istovremeno uvažavajući interese i poslodavaca i radnika.

O sindikalnom radu I borbi za zaštitu zdravlja radnika i njihova ostala prava i benefine u uslovima epidemije razgovarali smo sa predsednikom Sindikata Rafinerije nafte Pančevo Božom Dostićem.

 “Pojava epidemije korona virusa je definitivno promenila svet. Od samog početka naš Sindikat je uključen u aktivnosti koje se sprovode na nivou Rafinerije Pančevo, a koje imaju za cilj da u meri u kojoj je to moguće spreče nekontrolisano širenje virusa u kolektivu i sačuvaju zdravlje radnika. Poslodavac je pravovremeno reagovao, odmah su nabavljena dezinfekciona sredstva u dovoljnoj količini, zaštitna oprema koja je preporučena za korišćenje tokom trajanja epidemije, uvedene su mere koje omogućavaju rad od kuće za zaposlene čija radna mesta to dozvoljavaju, kao i za zdravstveno najugroženije kategorije, a na osnovu preporuka zdravstvenih vlasti”, rekao je Dostić.

Sindikat RNP se u svom domenu i u okviru svojih mogućnosti angažovao u obezbeđivanju brige za zdravlje zaposlenih. Tako je prošle nedelje, Sindikat obezbedio beskontaktne toplomere, koji će se koristiti na rafinerijskim postrojenjima i svuda gde postoji mogućnost kontakta sa trećim licima.

“Uspeli smo da, uprkos nestašici beskontaktnih toplomera na tržištu, nabavimo određenu količinu za Rafineriju. Ova vrsta toplomera se najčešće koristi za skrining korona virusa, jer omogućava brzo i precizno merenje i daje mogućnost fizičke distance između lica koje sprovodi merenje i lica kod koga se proverava telesna temperature. Iz tog razloga je tržište preopterećeno zahtevima za nabavku i nije lako doći do kvalitetnih toplomera”, objašnjava predsednik Sindikata RNP.

Svakodnevno se otvaraju nova pitanja na koje je potrebno iznaći adekvatne odgovore. Jedan od preoblema sa kojim se danas suočavaju radnici u Srbiji jeste pitanje koje se tiče iznosa naknade za bolovanje obolelima od virusa COVID-19, kao i licima koja se nalaze u izolaciji ili samoizolaciji.

 “Ovo je pitanje kojim se intenzivno bavimo poslednjih dana. Vlada Republike Srbije je tokom vanrednog stanja donela Zaključak kojim je dala preporuku poslodavcima da izmene opšti ili pojedinačni akt u delu koji se odnosi na naknadu zarade, kako bi zaposleni koji odu na bolovanje zbog potvrđene bolesti COVID-19 ili zbog izolacije ili samoizolacije dobili naknadu zarade od 100%. Međutim, ova preporuka nije obavezujuća, a naknada bolovanja je u svim ostalim slučajevima regulisana Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Iz tog razloga ćemo našem poslodavcu uputiti inicijativu za potpisivanje aneksa Kolektivnog ugovora, sa idejom da se kroz aneks konkretno reguliše pitanje iznosa naknade za bolovanje za radnike obolele od korona virusa, kao i za radnike koji se nađu u izolaciji ili samoizolaciji. Ukoliko se zaposleni nađu u situaciji da zbog korona virusa moraju na bolovanje, a tako i budu uskraćeni za pun iznos zarade, plašimo se da tako možemo daći u situaciju da se bolest prikriva, da radnici i bolesni dolaze na posao, što bi bilo veoma rizično za zdravlje svih u kolektivu. Potrebno je imati razumevanje za radnike. Svako ima određene finansijske obaveze koje izmiruje iz svoje zarade, te ako se ta zarada umanji, a 35% je značajno umanjenje, to ozbiljno ugrožava finansijsku stabilnost jedne porodice. Upravo zbog toga želimo da sa našim poslodavcem posebno razgovaramo o ovom pitanju, a nadamo se da ćemo i u ovom slučaju doći do najboljeg rešenja za sve”, zaključuje Božo Dostić.

Preuzeto sa portala 013info.rs

Sindikat Rafinerije nafte Pančevo obezbedio je 15 bezkontaktnih toplomera marke Prizma za Rafineriju Pančevo, kako bi bilo olakšano praćenje pojave simptoma virusa COVID-19 među zaposlenima i kako bi se smanjila opasnost od unošenja zaraze u Rafineriju.

Beskontaktni toplomeri su najčešće korišćeni uređaj za skrining korona virusa svuda u svetu, zbog čega je došlo do njihovog deficita na tržištu i otežane nabavke. Sindikat RNP je angažovao svoje poslovne kontakte i uspeo da nabavi Prizmine infracrvene bezkontaktne termometre za brzo merenje temprerature, koji su prepoznatljivi po tačnom i preciznom merenju. Toplomeri će biti korišćeni na rafinerijskim postrojenjima i svuda gde postoji mogućnost kontakta sa trećim licima.

U jeku borbe protiv korona virusa, i u danima kada se suočavamo sa najjačim udarom epidemije od registrovanja prvog slučaja u našoj zemlji, svesni smo da je potrebno da svi udružimo snage kako bismo sačuvali zdravlje i u najvećoj mogućoj meri sprečili nekontrolisano širenje virusa u kolektivu. Pored uvedenih mera prevencije i pravovremenog obezbeđivanja zaštitnih sredstava od strane poslodavca, i Sindikat RNP se u svom domenu i u okviru svojih mogućnosti angažovao u obezbeđivanju brige za zdravlje zaposlenih u uslovima epidemije korona virusa, sa čime će se nastaviti i u narednom periodu.

U skladu sa Kolektivnim ugovorom i ove godine je za zaposlene u NIS-u i zavisnim društvima, kao i za kolege angažovane preko kompanije Gi Group Staffing Solutions, obezbeđena mogućnost uzimanja pozajmice / gotovinskog kredita pod povoljnijim uslovima kod Sberbanke. Zaposleni mogu uzeti zajam u iznosu od 80.000 dinara, 120.000 dinara ili 160.000 dinara.

Zaposleni koji su zainteresovani za uzimanje pozajmice mogu se prijaviti direktno banci pozivanjem Kol centra na telefon 19909, ili elektronskim putem na imejl krediti.nis@sberbank.rs . Prijave se mogu obaviti počevši od 17. jula i traju do 14. avgusta, a potpisivanje ugovora i podizanje gotovine biće obavljeno u periodu od 20. do 31. avgusta 2020. godine.

Pozajmica je dostupna i zaposlenima na određeno vreme, kod kojih je maksimalna ročnost kredita 10 meseci i mora biti 30 dana kraća od datuma isteka ugovora o radu.

Za sva dodatna pitanja kolege iz Rafinerije nafte Pančevo mogu se obratiti u front ofisu, Spoljnostarčevačka 199, Ambulanta, prizemlje.

Šesnaesti Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije održan je juče u Kombank dvorani. Kongresu je prisustvovalo 296 delegata, koji su velikom većinom glasova za predsednika SSSS izabrali Ljubisava Orbovića. Istovremeno je verifikovan izbor novih članova Veća SSSS, izabrani članovi Nadzornog i Statutarnog odora Saveza, usvojen Program SSSS, sedam rezolucija i dve deklaracije.

Pored predsednika SSSS, prisutnim delegatima su se na svečanom delu kongresa, između ostalih počasnih gostiju, obratili ministri Ivica Dačić i Zoran Đorđević. Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova, istakao je da je „privatizacija u Srbiji sprovedena na pljačkaški način, da su firme opljačkane, radnici ostali bez posla a država bez prihoda“, kao i da su „radnička prava vraćena na period prvobitne akumulacije kapitala“. Takođe se osvrnuo i na pandemiju korona virusa, zbog koje su “sve priče o neoliberalnomm kapitalizmu pale za tri minuta, jer bez javnog zdravstva ne bismo uspeli da pobedimo koronu”. Naglasio je da u Srbiji socijalni partneri imaju dobre odnose i redovan dijalog i poželeo svima da istraju u borbi za interese radnika.

Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čestitao je Savezu samostalnih sindikata Srbije 117 godina postojanja i izneo očekivanja da će dobri odnosi i uspešan socijalni dijalog između socijalnih partnera u Srbiji i ubuduće ostati takvi. Istakao je da je država uspešno odgovorila na pandemiju, jer su postojeća radna mesta sačuvana i stvorena je mogućnost za otvaranje novih. “I mi danas možemo da obećamo da će do 2025. godine prosečna plata biti 900 evra, a penzije 440 evra”, istakao je Đorđević. Ministar je najavio i izmenu radnog zakonodavstva u narednom periodu, u čemu će biti uključeni svi socijalni partneri. Posebno je naglasio potrebu unapređenja kolektivnog pregovaranja, kao i dalju borbu protiv rada na crno.

Nakon glasanja i konstatovanja izbora predsednika SSSS, koji će na toj funkciji biti u narednom petogodišnjem mandatu, delegatima se obratio i zahvalio na ukazanom poverenju Ljubisav Orbović. Takođe, dodao je da „pored borbe za zdravlje i živote naših članova i svih građana Srbije, kao i na oporavku naše privrede, očekuje nas i da poradimo na našoj organizaciji, kako bi se poštovala pravila igre i kako bi se Statut Saveza poštovao u potpunosti”. Najavio je rad na izmeni Statuta SSSS, kao i potrebu da se svi prilagođavaju promenama.

Program Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je usvojen na 16. Kongresu, predviđa da će SSSS zahtevati kvalitetna radna mesta uz sigurnost koju garantuje ugovor o radu na neodređeno vreme, dostojanstvene zarade i penzije i njihovu redovnu isplatu, povećanje minimalne zarade do nivoa od 65 procenata prosečne zarade, poštovanje prava zaposlenih, uklјučujući pravo na odmor, slobodno vreme i bezbedan rad u zdravom radnom ambijentu. Istovremeno, oštro će se suprotstavlјati umanjivanju zarada, kao osnovi za štednju i popunjavanje budžetskog deficita i neredovnim isplatama zarada, neopravdanim i dugotrajnim isplatama minimalnih zarada, neopravdanoj fleksibilizaciji radnih mesta koja znači nesigurnost, strah, neizvesnu budućnost, svim oblicima rada “na crno”, privatizaciji prirodnih i strateških resursa, klјučnih javnih usluga, kao I smanjenju doprinosa na zarade koje vode ka neodrživosti fondova, umanjenju penzija i kvaliteta zdravstvenih usluga.

Sindikat Rafinerije nafte Pančevo je uputio poslodavcu inicijativu za pokretanje postupka utvrđivanja radnih mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem na Postrojenju za duboku preradu RNP. Zaposleni na ovom Postrojenju obavljaju teške poslove, koji potencijalno mogu biti štetni po zdravlje, zbog čega je Sindikat mišljenja da njihova sposobnost za obavljanje profesionalne delatnosti tokom godina rada može biti ugrožena, i pored primene svih propisanih mera zaštite. Iz tog razloga, Poslodavcu je predloženo da, pored ranije prepoznatih radnih mesta, i radna mesta Operater krana, Operater transporta i opreme, Operater za sečenje koksa i Operater reaktorskog boksa budu utvrđena kao beneficirana.

Istovremeno, Sindikat je ponovio inicijative za utvrđivanje radnih mesta sa beneficiranim stažom u Energani i u Vatrogasnoj jedinici RNP. Kada je reč o Energani, poslodavcu je predočeno da postoje uslovi za utvrđivanje beneficiranog staža na radnim mestima Operater proizvodnje električne energije, Operater turbogeneratora, Operater kotlova i Spoljni operater. U Vatrogasnoj jedinici zahtev se odnosi na radna mesta Komandir vatrogasne jedinice, Vođa smene, Vatrogasac i Vozač vatrogasnog vozila.

Oparvdanost i osnovanost podnetih inicijativa je neupitna, i Sindikat RNP će u direktnim razgovorima sa predstavnicima poslodavca nastojati da se po ovom pitanju hitno reaguje i na taj način dodatno zaštite prava radnika koji rade na navedenim radnim mestima, na kojima obavljaju naročito teške i po zdravlje potencijalno opasne poslove.

Prvi maj, Međunarodni praznik rada, danas se obeležava širom sveta. U Srbiji, radnici su dočekali svoj praznik u vanrednom stanju, sa prisutnim strahom za svoje i zdravlje svojih bližnjih, ali i strahom od toga šta će biti kada pandemija prođe. Ove godine, po prvi put u istoriji, izostaju sindikalna okupljanja i prvomajski uranak, a solidarnost se izražava fizičkim distanciranjem.

Iako globalna kriza izazvana širenjem korona virusa i dalje traje, do sada se moglo videti da radnici predstavljaju temelj društva, i da kao takvi moraju biti prioritet u svim oblastima. Poruke koje radnici šalju tokom pandemije govore nam da je radnik najvažniji, da treba sačuvati zdravlje, radna mesta i plate, i da svaki rad mora biti jednako cenjen. Stoga, ulaganje u radnika, koji je i u uslovima globalne pošasti prvi na liniji odbrane i koji u redovnim okolnostima donosi profite poslodavcima, mora da bude najvažnije pitanje budućnosti.

Sindikat Rafinerije nafte Pančevo svim kolegama i radnicima čestita Prvi maj i poručuje da će u narednom periodu jedinstvo i solidarnost među radnicima biti potrebniji više nego ikada, kako bi se smanjila neizvesnost od toga šta nas čeka sutra kada pandemija prođe, kako bi se izborili bolji uslovi rada, veća socijalna davanja i još kvalitetnija zaštita zdravlja i bezbednost na radu.